Parodontopatija, u narodu poznatija kao parodontoza, jeste bolest potpornog aparata zuba koja vremenom dovodi do klaćenja zuba i posledično njihovog gubitka. Danas je, pored karijesa, ona najzastupljenija stomatološka bolest u populaciji i velika pažnja se ulaže da se njen nastanak spreči, kao i da se zaustavi tok bolesti ako je već otpočeo. Ovo degenerativno oboljenje dovodi i do velikog gubitka kosti, te je kasnija protetska rehabilitacija znatno otežana.

Uzrok koji dovodi do paradotnopatije je dentalni plak, u kome se nalazi mnoštvo bakterija, čiji toksini izazivaju razgradnju kosti. Pocinje kao upala desni – gingivitis, koje su crvene, uvećane i krvare (razlog zbog kog se pacijenti obično i jave stomatologu) i ako se ovo stanje ne sanira, bolest podmuklo i progresivno napreduje uništavajući okolna potporna tkiva. Blaga upala desni se uspesno rešava ordinacijskim uklanjanjem naslaga, kamenca i poliranjem zuba uz kasniju dobru higijenu. Ona je reverzibilno stanje koje ako se zapusti dovodi do širenja infekcije na okolna zubna tkiva i kost i tada nastaju dzepovi puni bakterija i ostataka hrane.

Sam organizam takodje reaguje na ovo oboljenje, ali na žalost neke od supstanca koje se proizvode za odbranu koliko nam pomažu,toliko i štete jer zajedno sa bakterijskim toksinima napadaju periodontalni ligament,koji drži pričvršćen zub u alveoli(zubnoj čašici). Parodontalni dzep se produbljuje, zub gubi stabilnost i vremenom počinje da se klati.

Sam tok bolesti može biti akutan i hroničan. Akutna forma je ređa i obično se javlja u sklopu nekih sistemskih oboljenja.

Hronočna parodontopatija je ona sa kojom se susrećemo skoro svakodnevno i koja se podmuklo,nekada i bez bola, širi dovodeći do defekta i gubitka jednog ili više zuba. Simptomi koji su signal za posetu stomatologu :

• crvene i otečene desni (normalno je da desni budu rozikaste)
• desni koje krvare,bilo na blag dodir,pranje zuba ili same od sebe
• uporan neprijatan zadah
• oseljivost zuba
• razmak izmedju zuba kog ranije nije bilo
• osetljovost zuba na mehaničke i termičke nadražaje u kasnijim fazama
• klaćenje zuba

Parodontopatija moze da se javi u svim životnim dobima,uključujući i detinjstvo kada se javlja kao (mladalačka) agresivna parodontopatija koja može biti lokalizovana ili generalizovana. Na sreću ona se retko sreće. U velikom riziku za oboljevanje su prvenstveno ljudi koji nemaju dobru oralnu higijenu. Moze se javiti usled nepravilne ishrane koja dovodi do nedostatka vitamina i minerala,tokom stresa,hormonskog disbalansa,tokom korišćenja odredjenih lekova,nepravilnog položaja zuba ili neadekvatnih kozvervativnih i protetskih nadoknada. U posebnu grupu rizika spadaju dugogodišnji pušači.

Lečenje

U zavisnosti od stepena oštećenja lečenje je konzervativno ili hiruško. U početnim fazama je dovoljno motivisati pacijenta da poboljša oralnu higijenu, zatim ukloniti meke naslage, kamenac i konkremente. U poodmaklim fazama se radi obrada i čišćenje parodontalnih džepova uz eventualnu medikamentoznu terapiju.

Kod uznapredovalih slučaja radi se laserska terapjia obrade džepova ili hiruruški tretman tzv.režanj operacija.

Prognoza umnogome zavisi od samog pacijenta da li se pridržava saveta i dolazi na redovno kontrole.

Ova bolest se ne može izlečiti, jer kost nikada neće biti na istom nivou kao pre početka bolesti, ali se može zaustaviti i posledice se mogu sanirati, a defekti nadoknaditi.

Blagovremena dijagnoza i prevencija su najbolji lek za parodontopatiju.